Свештеник Петар Андријевски
Неостварена предсказања
За догађаје који ће претходити окончању света ми знамо из Светог Писма. Међутим, када ће се збити догађаји о којима говори Господ Исус Христос, Његови пророци и апостоли, нама није познато. Господ нам то није открио (Mт. 24, 36). На питање ученика: Господе, хоћеш ли у ово време поново успоставити царство Израиљево? - Христос је одговорио: Није ваше да знате времена или рокове које је Отац одредио својом влашћу (Дела ап. 1, 6-7). Ове речи Спаситеља представљају директну забрану одређивања рокова окончања света. Нема никакве сумње да ће доћи до окончања овога света и да ће три године пред крај царствовати антихрист. Када ће се то догодити – од нас је скривено. Покушаји да се одреди време окончања света увек ће бити бесплодни.
На жалост, у последње време на пут одређивања рокова окончања света, положен адвентистима, ступили су и неки православни “прорицатељи”. Тако је 1991. године, журнал “Наш савременик” (№ 9) објавио избор предсказања о будућој судбини Русије и света “Да читалац разуме...” (припремио С. Фомин). Једно од централних места ових предсказања бави се 1992. годином.
Јеромонах ПЕТРОНИЈЕ (румунски скит Продром, Света Гора, 1989.): “... о години 1992. писали смо и пишемо непрестано, јер, као што је познато, у тој години треба да дође до уједињења 12 земаља чланица заједничког тржишта у економски и политички савез… Томе ћемо још додати и чињеницу да се о 1992. години шире мрачна пророчанства појединих светих мужева, јерарха и преподобних: светог јерарха Нифонта Константинопољског, преподобног Нила Атонског, преподобног Козме Етолског, Саве из Колимноса, Калиника из манастира Черника и других” 1.
Задржимо се на пророчанству преподобног Калиника – игумана манастира Черника, близу Букурешта. Једном је преподобни примио од свог архијереја благослов и средства за изградњу манастира на острву Светог Георгија, но будући под утицајем неколико предсказања која су предвиђала крај света за 1848. годину, није журио са изградњом. Једне ноћи, када се преподобни Калиник вратио у своју келију после јутарње службе и сео да се одмори, изненада се нашао на острву са светитељем Николајем – покровитељем манастира Черника – и великомучеником Георгијем, који су почели да га прекоревају што одлаже почетак изградње манастира. Обузет страхом, преподобни је одговорио: “Опростите ми, Божији свети угодници, али ја сам, прочитавши нека предсказања о будућности, био уверен да ће 1848. године настати крај света”. Тада су му светитељи скренули поглед на исток, где је на великом светлећем пергаменту великим словима писало: “7500 година од Адама". "Видиш, - речено му је, - крај света неће доћи 1848. године, него када се наврши 7500 година од Адама”.
Ова приповест убедљиво оповргава лажно мишљење које у последње време шире писци духовне литературе, да су људи светог живота богови-прозорљивци којима је откривена судбина света. На жалост, ни светим мужевима не само да нису откривена будућа времена већ и они сами могу делити туђа лажна мишљења. И да није било изградње манастира, преподобни Калиник би се већ 1848. године уверио да је предсказање лажно, као што се 1992. године приређивач избора предсказања у “Нашем савременику” уверио да се те године у свету није зацарио антихрист. А то предсказање силно је утицало на машту читалаца. Извесни отац Антоније (Чернов) из Велике Британије, у то време припадник грчких расколника-старокалендараца, а касније – руских “катакомбника”, писао је: « … ево, већ је дошао онај тренутак када имамо не само право већ и обавезу да кажемо да живимо у последњим временима. Јер је 1962. године председник и оснивач државе Израела Бен-Гурион званично објавио да се родио "Месија" кога “чека читаво човечанство”. При јудејском обрезању дато му је име "Емануил", “по писму”, а његов рођени отац назвао га је "Мелехом" (царем сионске крви).“ Према пророчанствима”, овај “Емануил”, или “Мелех”, ујединиће читаво човечанство у једну религију. Дакле, “тајна безакоња” постаје реалност. А програм будућег “свесветског цара сионске крви” већ је сачињен... Припрема је већ завршена. Све ће почети са уклањањем новца, који данас постоји у читавом свету, и његовим замењивањем “електронским новцем”. Једини документ биће електронски печат на челу или десној руци. Већ је створен гигантски компјутер у Белгији, у коме се чувају подаци о сваком човеку на свету. Тај компјутер је тако и назван - “Звер”... Другим речима, све је припремљено за долазак антихриста, који је већ објављен. Његов долазак, уколико Господ не помилује човечанство, предвиђен је “тајном безакоња” за 1992. годину, када ће он навршити 30 година” 2.
Предсказање оца Антонија није се испунило, нити се могло испунити. Антихрист ће доћи у свет кад то допусти Бог, а не када то објави председник Израела. Дакле, упркос предсказању, година 1992. није постала годином зацарења антихриста у свету. Ова чињеница ипак није смутила приређивача - 1993. год. он издаје читаву књигу са предсказањима, “Русија пред Другим доласком”, где у поглављу “Одложено време” пише:
“У историји православне Русије добро је запамћена “година антихристовог броја” – 1666. Није далеко ни обрнут број – 1999. Али и 1992. година имала је неку посебну предодређеност, може бити, не толико благопријатну за земаљска надања православних” 3.
По мишљењу аутора тих редова, узрок староверског раскола у Руској Цркви је број 1666; раскол се догодио зато што је тадашњи свет ступио у годину ”антихристовог броја”. Он такође сматра да и број 1999 —“обрнути антихристов број”— треба да оствари одређени утицај на судбину света, док број 1992 носи неко специјално предодређење, иако не баш сасвим јасно.
Одбацујући ово питагорејско и уједно кабалистичко лажеучење о утицају бројева на субину људи и света, треба приметити да су како године које су претходиле 1992. тако и наредне имале утицаја на судбину неких православних хришћана. Наравно, не саме године, већ тих година ширено предсказање о блиском окончању света. Уколико свет стоји на прагу свог краја, то значи да антихрист треба да се јави у свету. Тражење антихриста у свету није могло да се не заврши налажењем знакова његовог доласка, то јест, наводног ширења антихристових ”печата” у свету. Управо је кабалистичко лажеучење о утицају бројева на судбину света заједно са распрострањеним пророчанствима о блиском окончању света створило код дела православних хришћана страх од пореских бројева који наводно садрже “антихристов број”— 666. Једна од брошура коју шире борци против баркодова, украшена је значајним монограмом: “1999 — 6661 — 199последња година”.
“Шта ће се с нама догодити у будућности? Ово питање вероватно мучи сваког човека. Шта ће се догодити са нашом отаџбином? То питање не треба да остави равнодушним ниједног грађанина Русије”, — пише у предговору књиге “Русија пред Другим доласком” игуман Исаија (Бјелов). Али, ако сте узели књигу с надом да ћете у њој сазнати будућу судбину Русије, силно сте се преварили. По личном признању оца Исаије, “у књизи се могу наћи несагласни, а покаткад и противречни ставови по једном истом питању”. То није изненађење, с обзиром да је зборник чисто механички састављен. Аутор не поставља питање: да ли су ова или она предсказања светих изнета као откривења примљена од Бога или као сопствене претпоставке? Речима: тако говори Господ, старозаветни пророци нису скривали од слушалаца да та пророштва нису плод њихових сопствених претпоставки, већ откривења добијена од Бога. Када су свети (исти преподобни Калиник или преподобни Варсануфије Оптински) износили сопствене претпоставке о роковима краја света или зацарења антихриста у свету, те претпоставке не треба сматрати пророчанствима, јер их ни сами светитељи нису представљали као Божанска откривења.
Да ли заиста та предсказања припадају лицима којима се приписују? Како су тачно дошла до нас? Та питања аутор зборника не поставља. ”Виђење Јована Кронштатског” о зацарењу антихриста у свету, састављено од стране катакомбника-имебожника у годинама после револуције, аутор ништа не сумњајући представља као аутентично откривење светог праведног Јована. У разговору са једним од духовника Тројице-Сергијеве лавре чуло се признање да се "пророчанство" светог праведног Јована о зацарењу антихриста није остварило. Зашто се није остварило, ако је то аутентично Божије откривење? Оно се није остварило јер не припада светоме. За то "пророчанство" пре револуције нико није знао. Напоменућемо да ни у комплетним делима светог праведног Јована Кронштатског нема таквог писма, нити су у рукописима највећих архива откривени било какви трагови који би одвели до тог "пророчанства". Нема никакве сумње да, у случају да је то "виђење" светог праведног Јована било познато пре револуције, познати црквени писац као што је С.А. Нилус не би пропустио да га наведе у некој од својих књига. И савршено је бесмислено данас откривати који је од докумената тог апокрифног "пророчанства", које прелази из руке у руку, најверодостојнији. Иако је питање тачности и веродостојности предсказања светих која су дошла до нас веома важно. Велика већина предсказања светих дошла су до нас у причама других лица. Зар при препричавањима нису могуће грешке па чак и директна фалсификовања? На жалост, и то се неретко дешава. Ево примера.
Приређивач зборника С. Фомин наводи речи архиепископа Теофана (Бистрова): “Питате ме о блиској будућности и о последњим временима. Ја ништа не говорим сам од себе, већ само предајем откривења стараца. А они су ми предали следеће. Долазак антихриста се приближава, и већ је близу. Време између нас и његовог доласка мери се годинама, или, у крајњој мери, деценијама. Али, до доласка антихриста Русија треба да се обнови – вероватно, само на кратко време. У Русији треба да буде Цар, претходно изабран Самим Господом. Он ће бити човек пламене вере, великог ума и гвоздене воље. То је све што је откривено о њему. Чекаћемо да се испуни откривено. Судећи по многим знамењима, то време је већ близу, уколико због наших грехова Господ Бог не одложи и не измени то што је обећано. По сведочанству Речи Божије, то ће се збити” 4.
У фуснотама Фомин пише: “Због важности наведеног пророчанства цитираћемо га у унеколико измењеној варијанти: “Питате ме о блиској будућности и о предстојећим последњим временима. Ја о томе не говорим сам од себе, већ оно што ми су ми открили старци. Долазак антихриста се ближи и већ је веома близу. Време које нас дели од његовог доласка може се измерити годинама, у најбољем случају, деценијама. Но пред његов долазак Русија треба да се обнови, иако на кратко. И тамо ће бити Цар, изабран од Самога Господа. И биће он човек горуће вере, дубоког ума и гвоздене воље. Ето то је то што нам је откривено. И ми ћемо чекати испуњење тог откривења. Судећи по многим знамењима, оно се ближи; ако га због грехова наших Господ не поништи и не измени Своје обећање. Сагласно сведочанству речи Божије, и то се такође може догодити”.
Као што видимо, варијанте речи архиепископа Теофана помало се разликују. Наравно, тешко је рећи колико тачно је он изложио предсказања стараца и каквих стараца али, у крајњој мери, уз велику вероватноћу можемо претпоставити да су дате варијанте веома блиске аутентичним речима архиепископа Теофана. Међутим, “Царски весник”, позивајући се на карловачког архиепископа Аверкија (Таушева), предлаже нам још једну варијанту речи архиепископа Теофана: “Ја не говорим сам од себе. Већ оно што сам чуо од богонадахнутих стараца, то сам и пренео… Господ ће помиловати Русију ради малог остатка истински верујућих. У Русији, говорили су старци, по вољи народа биће установљена монархија, самодржавна власт. Господ је унапред изабрао будућег Цара, и то ће бити човек пламене вере, генијалног ума и гвоздене воље. Он ће најпре увести ред у Цркви Православној, удаљивши све неистинске, јеретичке и топлохладне архијереје. И многи, заиста многи, уз мање изузетке, скоро сви ће бити удаљени, а нови, истински, непоколебљиви архијереји ће заузети њихово место. По женској линији он ће бити из дома Романових. Русија ће бити моћна држава, али на кратко време... А затим ће у свет ступити антихрист са свим ужасима краја, описаног у Апокалипси” 5.
Није тешко уверити се да се ова варијанта речи архиепископа Теофана већ веома и суштински разликује од две претходне. Чини се да ће прво дело будућег руског Цара бити удаљавање из Цркве скоро свих архијереја. Устима неких стараца посредно се сведочи неистинитост архијереја Руске Православне Цркве. Ко и из каквих разлога мења речи архиепископа Теофана? Одговор је очигледан. О неистинитости архијереја наше Цркве карловачки богослови написали су на десетине дела. Но, једна ствар је теоријско расуђивање, а друга - пророчка реч. Према последњем, многи православни хришћани гаје скоро мистичку побожност, искључујући чак и најмању сумњу у неаутентичност пророчких речи. Предсказања о будућем изазивају код православних хришћана непроменљиво интересовање; она имају утицај на ставове и понашање људи у свакодневном животу. Према томе, није изненађујуће што се код неких делатника јавља жеља да потребне речи припише овом или оном светитељу. Слепо веровати предсказањима, која су до нас дошла преко десетих лица, управљати по њима свој хришћански живот представља - врхунац нерасуђивања. У Древном Патерику постоји прича о томе како су духоносни мужеви, сабравши се, разговарали о врлинама: која је виша од свих? Набрајајући једну врлину за другом, за највишу не признадоше ниједну, чак ни данас толико поштовану прозорљивост, већ стадоше на расуђивању.
Огроман успех књиге “Русија пред Другим доласком”, штампане у тиражу од сто хиљада, а потом и у још неколико издања, сведочи да савременим православним хришћанима веома недостају врлине које су високо вредновали древни свети старци.
Напомене:
1. Наш савременик. 1991. № 9. С. 126.
2. Исто. С. 128—129.
3. Русија пред Другим доласком / Приређивач. Т. Фомин. Издање Свето-Тројицке Сергијеве лавре, 1993. С. 257.
4. Исто. С. 322.
5. Царски весник. 2000. № 52 (октобар). С. 5.
Превoд са руског: Славјанка
Извор: Благодатни огањ
